Toma Janula upoznao sam Januara 1991. godine kada je i postavljena njegova izložba banketskih i panoramskih fotografija u galeriji Američkog kulturnog centra u Beogradu. Sa nevericom sam gledao fotografije foto-aparata koje je sam pravio. Više su ličili na točak bolida Formule 1 nego na optičke instrumente, teške preko 15 kg. Osim na krovove oblakodera svog rodnog Čikaga, nosio ih je i na krovove Pariza, a bio je pozvan da provede kao gost mesec dana na Beogradskom univerzitetu. Na njegovu veliku žalost to se, zbog političkih previranja u tadašnjoj Jugoslaviji, nije nikada ostvarilo. Tom Janul, rođen 1940. godine, bio je automehaničar u avijaciji SAD, završio  školu za medicinske tehničare i radio u struci sedam godina, od 1971.-75. godine radio kao glavni istraživač istorijski interesantnih arhitektonskih lokacija. To je bio početak njegovog ozbiljnog bavljenja fotografijom. Kao slobodan umetnik snimao je većinom arhitektonske objekte, a 1982. počeo je da se bavi banketskom fotografijom. Svoju prvu, od ukupno šest panoramskih "Yanulpan" kamera napravio je 1985. Od nedavno je član Foto-kluba "Beograd" i želi da sa nama podeli godinama prikupljane materijale o portretnim fotografima u Americi između dva veka ( 19. i 20.)

Duško Čarnić

Portretna fotografija u Americi XIX i XX veka

Piše: Tomas Janul

Kraj 19. i početak 20. veka  u Americi, kao i u Evropi, bili su obeleženi razvojem tehnologije koja je kroz fotografiju ušla i u svet umetnosti. Nastalo je novo doba vizuelnih komunikacija, informacija, zabeležavanja istorijskih trenutaka na sasvim nov način. Kao što su kompjuteri doneli određeni preokret čovečanstvu poslednjih deceniju - dve, fotografija je brzo fascinirala ljude, nova profesija je brzo nastala i pridružila se slikarima, graverima i ostalim umetnicima koji su pokušavali da prikažu kako svet i ljudi izgledaju.

Pariski optičar Lereburs je 1840. godine obučene fotografe poslao na udaljena područja planete (Severna Afrika, Azija, itd.) da naprave dagerotipije koje su u to doba bile gravirane, pa štampane. Bio je to početak nove ere vizuelnih informacija. 

U Evropi, Americi i Aziji talentovani pojedinci su se u većim gradovima javljali kao vrlo traženi umetnici. Bilo da su slikali prirodu, arhitekturu ili, što je bilo najinteresantnije, beležili su likove ljudi oko sebe. U većini populacija prisutnost dopadanja sopstvenog lika, lika porodice, prijatelja postali su prerogativ mnogih biografija. Ljudi su počeli da izuzeto cene te slike.

I u Americi, kao i svuda na svetu, postojale su grupe fotografa koji su svoje umeće doveli do savršenstva, a naročito su bili cenjeni portretni fotografi. Ali, vremenom tehnologija je napredovala, pa ono, jednom doživljavano kao izuzetno - postalo je uobičajeno. Nekad veliki umetnici razvojem tehnologije su marginalizovani. Fotografija je postala brza i jeftina zabava, i svega nekoliko izuzetno kvalitetnih umetnika je zadržalo klijentelu i to samo među imućnijim pripadnicima društva. Toliko o "vrhunskoj umetnosti" - vrlo malo klijenata je bilo spremno da plati vrhunske umetnike fotografije.

Istraživao sam život i rad trojice američkih portretnih fotografa koji su svoju karijeru počeli krajem 19. veka, bili cenjeni i poštovani od klijenata, novinskih kuća, fotografskih udruženja, neki čak bili i svetski poznati. Bili su najbolji od najboljih u Sent Luisu, Čikagu i Detroitu: Džulius Štraus, Metju J. Stifens i Frenk Skot Klark. Ova tri fotografa, zajedno sa ostalim značajnim kolegama, postali su neka vrsta magneta u svojoj profesiji. Bili su vrlo talentovani u umetnosti pravljenja fotografija za pripadnike viših društvenih klasa, a najznačajnije je da su bili samouki, sa vrlo malo formalnog obrazovanja iz istorije umetnosti, književnosti, tehnologije. Znali su da su najbolji, bili vrlo samouvereni, umeli su sa ljudima.  Njihove živote nisu činili bogatim samo njihovi klijenti, već i međusobno profesionalno i kolegijalno uvažavanje. Delili su zajednički interes, tehnologiju, jednostavno rečeno, uživali su u međusobnim kontaktima, druženju i radu

  Julius Cezar Štraus (1857 - 1924) došao je ranih sedamdesetih godina devetnaestog veka u Sent Luis, vrlo mlad, zaposlio se u nekoj fabrici, da bi se kasnije udružio sa starijim i iskusnijim fotografom i počeo da uči.  Uskoro je kupio svoj sopstveni studio i stekao brojnu klijentelu iz srednjih i viših slojeva društva. Sa 20 godina sagradion je novi,  reprezentativni studio o kome se u Americi, u to doba procvata portretne fotografije, mnogo govorilo. Družio se i pravio zabave za političare i bogataše, ali i za mnoge evropske fotografe koji su posećivali Ameriku.

Portret dečaka, 1915.	Potret  žene, 1910.
Autoportret sa omiljenim modelom Modi Helman, 1911	Portret Čarlija,  sina  J.C. Štrausa, 1887

Metju F. Stifens  (1854-1928) imao je vrlo sličan razvojni put. Doseljenik iz Nemačke, dete bez roditelja, u početku je učio oslikavanje železničkih vagona u firmi "Pulman", proizvođaču najluksuznijh putničkih vozova u Americi tog doba. Došao je u Čikago oko 1871. godine, neposredno posle velikog požara i napravio mali studio. Za nešto više od jedne decenije postao je izuzetno tražen fotograf među najbogatijim industrijalcima i trgovcima Čikaga. Njegov treći studio  bila je adaptirana stara crkva, pretvorena u veličanstveno barokno zdanje, a nalazila se u elitnom delu grada. Pred kraj života voleo je da sebe  naziva "pronalazačem" što je i bilo tačno. Imao je registrovane brojne patente u raznim oblastima, od bicikala do fotografske opreme.  Bio je vrlo imućan, imao je veliku jahtu na jezeru Mičigen na kojoj je provodio skoro sve slobodno vreme.

Portret, ulje na platnu, i danas visi na zidu u Skerab klubu u Detroitu, vrlo starom i još uvek aktivnom umetničkom klubu, promoteru svih vrsta umetnosti od slikarstva, fotografije pa do umetničkih zanata)	Portret Etel Barimur, devojke iz poznate porodice,  zvezde američkog pozoriša, a kasnije poznate filmske glumice.

Frenk Skot Klark (1865-1937),  iz Detroita, kao i ostali, počeo je vrlo skromno. Samouk, radio je za nekoliko poznatih fotografa iz Njujorka. Kada se ranih dvadesetih godina preselio u Detroit vodio je bonvivanski život u tadašnjem velikom industrijskom gradu u Americi.  Bio je osnivač raznih umetničkih klubova, pozorišnih družina, a družio se sa značajnim i bogatim industrijalcima i trgovcima. Čak su veće novinske kuće obeležavale njegov rođendan pompeznim oglasima.

Fotografija snimljena 1922. godine kao reklama za "Pakard", tada proizvođača automobila najviše klase. U pozadini, žena "visoke klase" izlazi iz fotografskog studija "visoke klase", iz Klarkovog studija.	FS Klark sa svojim dobrim prijateljem i kolegom MJ Stifensom, 1910.

  Oni koji to žele, mogu da na priloženim adresama nađu mnogo više podataka o ovoj trojici fotografa.

http://hometown.aol.com/tomyanul/strauss1index.html

http://members.aol.com/tyanult/steffens1.html

http://hometown.aol.com/yanult/clark1.html